Bлог тест

Драма "Маска" М.Црњански
ПИСМО ДРАМАТУРГУ И РАВНАТЕЉУ
Салон генераличин увече, око 6 сати, у Бечу, пред пепељаву среду
1851.
Према гледаоцу грдни прозори. Назире се Виен у снегу. Белведере.
Карлскирхе. Пале Шварценберг.
Лево, сасвим напред, врата у библиотеку.
Десно стаклени антре, кроз који се види сала „за игру", пуна парова.
Салон у стилу „Louis quinze", али има пуно ствари по фантастичној
вољи генараличиној.
Лево грдно огледало, један отоман тако пун свиле и јастука, као да
је из „Хиљаду и једне ноћи" пао у тај салон, тако мавријски плав,
као да је украден из Алхамбре. На њему се могу двоје сакрити,
толико je за њим цвећа, да се нико не види.
У среди грдан Графов клавир.
Десно узвишење, „кут" један, пун шампањца и наргила и сточића за
картање.
Салон је пун великих далматинских ћупа с модрим јоргованом.
На зидовима дубокозелене тапете, под застрт црним сомотом, на
којем су извезене жуте, златне руже.
У ћошку лево један костур, обучен у бело свилено одело пјероа, са
црвеним китицама.
Салон није велик.
Друштво је пуно смеха, фриволности и трулости после револуције.
„Toute Vienne." Сви говоре фразе, сви се журе, да сплеткаре, да
питају, да говоре, да блистају. Сви су мало пијани, неки скидају
маску, па је опет стављају.